Немачка је на челу света у промовисању стратегије за енергију водоника

Дана 7. септембра, немачки покретач водоничног погона Х2ФЛИ са седиштем у Штутгарту објавио је да је први електрични авион на свету на течни водоник успешно завршио лет са посадом.

Немачки покретач водоничног погона Х2Флиан објавио је 7. септембра да је први електрични авион на свету са погоном на течни водоник успешно завршио лет са посадом, означавајући могућност нулте емисије за средње и дуге комерцијалне летове у будућности.

Такође је објављено да Немачка планира да отвори прву берзу водоника у свету 2024. Водоник, који не емитује гасове стаклене баште када се сагорева, се веома очекује као декарбонизовани извор енергије, али трошкови његове производње остају високи. Очекује се да ће отварање берзи водоника повећати обим трговине, снизити цене и промовисати популаризацију енергије водоника.

Смањите трошкове и популаризујте енергију водоника кроз трговину водоником

Према извештајима, немачким тржиштем за трговину водоником управљаће Хинтцо, конзорцијум од више од 50 европских компанија, укључујући челичног гиганта АрцелорМиттал и финансијског гиганта БНП Парибас. Оперативни систем ће обезбедити Европска енергетска берза (ЕЕКС).

Тренутно се енергија водоника обично дели на "сиви водоник", "плави водоник" и "зелени водоник", а сиви водоник је водоник који се производи сагоревањем фосилних сировина, који чини око 95% данашње производње водоника. Пошто се добија из фосилних горива, недостатак је висока емисија угљеника. Плави водоник се такође добија из фосилних горива, али због употребе технологије хватања и складиштења угљеника, ниво емисије угљеника је нижи од сивог водоника. Зелени водоник се производи електролизом воде користећи обновљиву енергију и може постићи праву нулту емисију. Очигледно, зелени водоник је еколошки најприхватљивији, али тренутни трошак је превисок. У том циљу, немачка влада се определила за следећу најбољу ствар, иу ажурираној Националној стратегији за водоник која је покренута у јулу ове године, подржава употребу одређене количине плавог водоника са ниским садржајем угљеника.

Међутим, ова пракса је критикована од стране еколошких група. У том циљу, немачка влада планира да што пре покрене берзу водоника како би промовисала конкуренцију између предузећа кроз трговину на тржишту и на крају остварила сврху смањења трошкова производње енергије водоника и популаризације коришћења енергије водоника. Петер Реитз, извршни директор ЕЕКС-а, такође је рекао: „Ово је први корак у тржишној цени енергије водоника, и надамо се да ћемо кроз активну трговину постићи смањење трошкова и усвајање водоника.“

Међународна агенција за енергетику израчунава да за постизање циља нето нулте емисије гасова стаклене баште до 2050. године, удео водоника и амонијака у глобалној електричној и топлотној енергији мора порасти на 3%. До 2021. године удео водоника у укупној светској производњи електричне енергије биће нула.

Расхладни торањ у нуклеарној електрани Ирса 2 у Баварској, Немачка. Немачка је у априлу затворила своје последње три нуклеарне електране, званично се опростивши од нуклеарне енергије и убрзавши прелазак у еру обновљиве енергије.

Развој возила на водоник како би се избегла криза фосилних горива

Седмог септембра, немачки покретач водоничног погона Х2ФЛИ са седиштем у Штутгарту, објавио је да је први електрични авион на свету који покреће течни водоник успешно завршио лет са посадом, што је револуционарно достигнуће за ваздухопловну заједницу. Као део опсежне кампање тестирања лета, тим Х2ФЛИ је извео четири лета на погон течног водоника, од којих је један трајао више од три сата.

Ови историјски летови су изведени коришћењем Х2ФЛИ-јевог ХИ4 демонстрационог авиона, који је опремљен напредним водонично-електричним погонским системом горивих ћелија и криогеним складиштењем течног водоника као извора енергије за авион. Резултати ових пробних летова открили су значајан напредак у ваздухопловној технологији. Заменом гасовитог водоника течним водоником, максимални домет авиона ХИ4 се заправо удвостручио, са 750 км на импресивних 1.500 км. Ова прекретница означава кључни корак ка постизању комерцијалних летова на средњим и дугим раздаљинама без емисија.

24. августа прошле године, први воз Цорадиа иЛинт са 14 вагона на водоник званично је ушао у саобраћај у Доњој Саксонији, у северној Немачкој. Иако је његова издржљивост само 1000 километара, максимална брзина је само 140 километара на сат и тренутно је погодан само за вожњу на регионалним правцима, али чини се да је ово мали корак, али је кључни корак за будућу употребу нулта емисија и висока густина енергије висококвалитетна енергија водоника. Ово не само да буди наду да ће Немачка побећи из кризе фосилних горива, већ такође баца светло на свет који се бори са климатским променама и еколошком кризом. Водоник у енергетском резервоару на крову водоничног енергетског воза Цорадиа иЛинт и кисеоник сакупљен у околини мешају се у кинетичку енергију воза, а при вожњи се производе само пара и кондензат, тако да има предности ниске буке и нулте емисије.

Електрификација сама по себи није довољна да се постигне потпуна неутралност угљеника, чак ни у сектору транспорта, као што су авијација, бродарство и тешка возила, који не могу директно заменити гориво електричном енергијом. Због тога енергија водоника постаје важан део слагалице за комплетирање целог енергетског система без угљеника.

Немачка влада је 2020. развила своју прву Националну стратегију за водоник, која поставља јединствени оквир за будућу производњу, транспорт, употребу и поновну употребу водоника, као и одговарајуће иновације и инвестиције. Након избијања сукоба између Русије и Украјине, зависност Немачке од традиционалне енергије је у великој мери погођена, што је појачало хитност немачке енергетске трансформације. Због тога је у јулу ове године немачка влада покренула ажурирану верзију Националне стратегије за водоник.

У интервјуу медијима, Хабек, вицеканцелар и министар економије Немачке, истакао је да је најважније у новој верзији Националне стратегије за енергију водоника да се развију конкретни планови за убрзање тржишта енергије водоника, као и унапређење изводљивост при одређивању вишег циља. Да би истински спровела стратегију енергије водоника, Немачка планира да значајно повећа свој домаћи капацитет електролитског водоника, удвостручавајући свој домаћи капацитет електролитског водоника са 5 гигавата (ГВ) на 10 ГВ до 2030. године.

Поред тога, око 50-70% немачких потреба за водоничном енергијом зависи од иностраног увоза. У том циљу, немачка влада је развила посебну стратегију увоза, планирајући да изгради цевовод водоника дужине 1.800 км директно до Норвешке. Како се наводи, планирано је да технички радови на гасоводу буду завршени до 2025. године, да би се коначно завршила изградња гасовода 2028. године. Осим Норвешке, немачке очи биће упрте и у Данску, Финску, Шведску, Аустрију, Италија, Француска, Уједињени Арапски Емирати и Индија.